Slusam Olivera Dragojevica!
Ne znam kako mi je to palo na pamet.
I nije bitno!
Ali sve ove njegove kultne pesme me podsecaju na davna letovanja sa mamom i tatom i gomilom prijatelja iz raznih delova Yugoslavie...
Kako je lepo vreme bilo 80tih godina...
Po mesec dana na moru...
Svi sedimo u basti nekog hotela, na primer u Neumu... ili Slanom... naravno za muzickim stolom, veceramo, pevamo, znamo svaku pesmu napamet... mi deca trckaramo tu negde oko stolova...
Toliko bezbrizno...



...Još sam na te bisan al se nisam pomaka
Ni trepnija nisam kad si s njime utekla
Priznat ja ti neću da sam rukom pokrija
Jednu kaplju ča san za te pustija...