Ponovo sam promenila frizuru. I ovaj put drasticno.
Kada se sa onim decijim iscekivajucim pogledom pogledam u ogledalo i reakcija bude vristeca, ali ne od srece, dodje mi da se zapitam zasto ja to uopste i radim... zasto kad sam bila prezadovoljna starom... zasto, kada sam se i sebi i drugima dopadala onakva... ali uvek se dogodi nešto sto mi skrene misli pa zaboravim da odgovorim...

Da, to sam ja.
I sve radim na taj nacin, neplanirano, odjednom, u trenutku, kako god, spontano dodje momenat...
Klasika "kad ne planiraš bude najbolje... "
Baš me briga što je otrcana fraza, ali tako je... i to je moja parola... i uvek je sve ok...

Mozda sad nisam najzadovoljnija svojom najnovijom frizurom, ali ide lepo vreme i bicu strava svakako!
Pardon, stravica!
;)